I već dve decenije – prvo pod Miloševićem, posle pod Đinđićem i Čedom, pa pod Koštunicom, na kraju pod Tadićem – nemilice se ređaju...Posle takvih 20 godina, ova zemlja je gladna uspeha. Ova nacija pati za pobedama. Ovom narodu smučila su se posrtanja.
Dajući vam za pravo u mnogo čemu, moram vas pitati da li je nešto bilo i pre tih 20 godina? Valjda nam one nisu pale s neba?
Preporuke:
0
0
2
subota, 01 avgust 2009 09:24
Teofilo Stivenson
Interesantno je da upravo te pobede za kojima cela nacija zudi i kojima se toliko raduje, donose ljudi prema kojima druga Srbija 'brizljivo neguje' ostracizam i pasivnu agresivnost (Djokovic), direktnu diskriminaciju i paternalizam (Cavic) i rasisticki, agresivni diskurs (re: Kusturica). Pretpostavljam da ce, kada se Dusan Savic pojavi na tribinama u mecu za kvalifikacije za SP, protiv Francuske, ceo stadion skandirati njegovo ime, ali ce ga kamere, kao i medijski poslenici, po obicaju - ignorisati. A kako su stvari krenule u sportu, kvalifikujemo li se za SP, svasta moze da se dogodi. Jer, kako rece Maradona u Kusturicinom filmu, neka pravda, zahvaljujuci nekom, odozgo, postoji.
Mi nismo 'mala' i 'jadna' nacija,kojoj je jedini 'spas' u Evropi. Imamo jak duh i jaku imaginaciju, svest o sebi kao istorijskom narodu, i nismo od juce. Od juce su samo nasi vladaoci, mediokriteti i bezdusni poslusnici koji su nam nametnuli i namecu visijevski diskurs i okupacionu klimu. Kada ce diplomatske, ekonomske, kulturne, vojne pobede doci, pita se autor ovog clanka. Onda kada se ta vlast koja donosi zakone kao da ce vladati pet stotina godina - promeni.
Preporuke:
0
0
3
subota, 01 avgust 2009 11:14
MP
Vaterpolo nije sport.To je jedna od sekcija plivačkog sporta.Vaterpolo nema svoj svetski savez i najverovatnije posle Londona 2012. neće biti ni olimpiski.Ukupan broj zemalja u kojima se igra vaterpolo je beznačajan za razliku od naprimer fudbala ili atletike (preko 200).Samo pet ,šest zemalja uz SFRJ i njene naslednice osvajalo je trofeje na Olimpijadama.Ukupan broj igrača registrovanih u svetu ne prelazi cifru od 4-5 hiljada,od toga na prostoru bivše SFRJ tri hiljade.Tajna našeg vaterpola i njegovog forsiranja u svim medijima je u lobiju koji kroz finansiranje raznih prvenstava i predstave kao da je to veoma bitna ako ne i najbitnija sportska stvar na svetu ,obrće silan novac i pozicijama koje zauzimaju njihovi predstavnici u jugo i srpskom sportu sveukpno unazađuju naš sport.Kao slučajno je i naš Predsednik Tadić veliki fan tog sporta(Šapera).Nadam se da sada razaznajete razmere i te virtualne predstave za zaluđivanje naroda i trošenje naših para.
Preporuke:
0
0
4
subota, 01 avgust 2009 17:34
Sloba
Nije bitno da li cemo pobediti Spaniju u finalu.
Vazno je da smo pobedili Hrvatsku. To je najvaznije.
:)
Preporuke:
0
0
5
subota, 01 avgust 2009 21:12
au mile
Veoma pronicljiva zapažanja čitaoca MP. Marketing je u Srbiji danas najisplativiji biznis. Sve to na kraju plaćaju obični kupci.Vaterpolo je zaista jedna velika marketinška predstava. Osim toga, vaterpolo je jedan od retkih stvari u Srbiji koji postiže uspehe, što vlastodršci u Srbiji , još od Miloševića, koriste za podizanje morala u narodu.
Preporuke:
0
0
6
subota, 01 avgust 2009 22:19
za MP
Sta mene briga kad se ipak radujem ako pobede? U tome i jeste poenta ovog teksta. Neka je odbojka na pesku za decu mladju od 10 godina, ja se radujem ako nasi pobede.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 02 avgust 2009 12:15
Nimbus
Vaterpolo "nije sport", dočim je DRESURA KONjA šport rasprostranjen na celoj planeti, sa dugom i bogatom tradicijom.
Hokej na travi je vrhunsko sportsko dostignuće, nesebični doprinos komonvelta olimpizmu.
Sinhrono plivanje je dar filmske industrije, pretočen direktno iz raskošne filmske sage "Bal na vodi" u olimpijski bazen.
Ne smeta, međutim, pomenuto da se narodi iz zemalja pobednika ne raduju i uspeh ne pridodaju svom istorijskom `inventaru`.
U toku su intenzivni radovi da JADŽENT postane olimpijski sport.(Za neupućene : jadžent= JA-DŽENTLMEN, je sport osmišljen ovde kod nas. Njegova apsolutna prednost je što se pojavio u eri borbe za polnu ravnopravnost, a momčadi su muško-ženske, pola-pola. Da šire ne pojašnjavam suštinu i pravila jadženta: neodoljivo podseća na "između četiri vatre", s tim što ima sijaset tehničko-taktičkih finesa koje neodoljivo mame tinejdžere da počnu njime da se bave. Sedište Svetske Jadžent federacije se nalazi u Temerinu).
Sutra možda budemo slavili pobede jadžentista. Što da ne? Šta fali?
Msje Kuberten, osim što je bio skriboman, bio je i teški rasista, pa je njegova izvorna ideja bila da se na polju tjelovežbanja demonstrira superiornost bele rase... (Čini mi se da mu se nije baš posrećilo), tako da je suštinski diskutabilan i sam smisao OI.
Ima tu još koje-čega.
Dok se sve te stvari ne razmrse, ja ću `opušteno` da uživam u podvigu vatrerpolista, plivača... pa ću malkice i da seirim nad jedom ovih što nas ne vole. :)))
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 03 avgust 2009 12:31
Rodoljub
Odličan tekst, a, Bogme... i odlični komentari, za moju privatnu analizu rodoljublja!
Sada, pošto smo IPAK postali prvaci sveta, možemo da odahnemo. I da se opušteno osećamo superiornim barem na i sa tim pobedama, plivačkim. Da ne zaboravimo nikada onu preslatku pegavu sirenu iz Tamiša, kao i onog delfina koji se odaziva na lepo ime Miodrag!
Sjajno je bilo gledati toliko puta srpsku zastavu, slušati srpsku himnu i uživati kako je (najzad!) pevaju naši takmičari. Nakon tih slika, srpski fudbal treba da se dekretom ukine, a profesionalni fudbaleri progone, hapse i kažnjavaju po "Zakonu o zaštiti državnih simbola".
Neki ljudi nikako ne vole osećaj kolektivne, opštenarodne euforije i to odmah iz svojih opskurnih, iskompleksiranih "jazbina" proglašavaju za malograđanštinu, primitivizam, a tu je odmah blizu i nekakav srBski "nacionalizam", a najpre fašizam! Propagandi hvala, "srbomrza" međ' Srbima uvek bilo dosta... :(
Nasuprot tome, ovih dana primam čestitke preko Net-a od (mladih i neopterećenih) Hrvata na zlatu i na pobedi. To nećete nikada čuti na njihovim i na našim TV-stanicama. Nećete videti na portalima i forumima. Večno podgrejan sukob, pod plaštom dobrosusedskih odnosa. B92 i HRT su uvek bili majstori za to. Nažalost, i svi ostali.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 03 avgust 2009 23:34
Nimbus
I večeras je bilo lepo i... poučno:
Zlatna medalja oko vrata, čisto srce i prelepo lice, a na stolu buđav`lebac za večeru...
-----------------------------------------
PS. A ti, što bi fuzbal dekretom da ukidaš, na to ćeš malo da pričekaš, znaš!...fudbalofobu jedan!
Preporuke:
0
0
10
utorak, 04 avgust 2009 11:12
Rodoljub
Auuuu, sad tek vidim da sam juče prekrstio Čavića! Uf! Izvinite... vrućinština! :(
-----------------------------
Nimbuse, ogorčeni sam protivnik "športa". Ta kubertenovsko-fašistička izmišljotina nikome na duže staze nije dobra donelo, veruj mi.
Ako ništa drugo, protivnik sam "profesionalnog sporta" (muhahaha!), a ako ni to ne pomaže kod tebe, protivnik sam državno sponzorisanog sporta koji bruka državne simbole, nikada nema rezultata, izaziva ogromne incidente, promoviše kriminalne vrednosti i korupciju, a podjednako živcira i "poštenu urbanu inteligenciju" i ruralne "seljake".
Fudbalere na njive, pa nek ševaju kopačkama krompire i ubacuju ih nežno u "go", sačinjen od drvenih gajbica.
Kada jednom iko odavde ko ima kopačke na nogama, a grb Srbije na grudima, osvoji nešto više od međuseoskog kupa, pristajem da svima koji se ne slažu platim turu pića na mestu po izboru!
Preporuke:
0
0
11
utorak, 04 avgust 2009 12:31
Nimbus
Za Rodoljuba
Ne volim da zloupotrebljavam gostoprimstvo domaćina /NSPM/ (ma koliko taj domaćni umeju da budu surovi, a ponekad znaju da se pretvore i u goste koji preko plota uskaču u avliju :) ) za nešto što `naginje` četovanju. Zato ukratko:
U mojoj knjizi "Kako je propao Seljak" (tema je moj selski klub, `a i šire`, izdata u 7 primeraka) bavio sam se svime o čemu pišeš . Kritike su, balago rečeno ( :) ) izvanredne, sem od onih koje sam direkte imentovao (tu nije bilo Tetka Stane i njenog famoznog trojstva: makaza, metle i korpice). Da imam više primeraka, jedan bih ti rado poslao. Sem što ti sigurno ne bi bila dosadna (ima puno slika :)) uverio bi se koliko imamo slične poglede, sem u jednoj `fundamentalnoj` stvari:
Tvoji stavovi o sportu su veoma slični stavovima Ducija Simonovića. Njegov problem nije u `kritici postojećeg` - koja je sasvim na mestu, već u viđenju rešnja koje je, izgleda, prepisao od Pol-Pota.
Tvoja greška je što sa prljavom vodom hoćeš i dete da izbaciš. To, jednostavno, ne može, zato što je čovek i `homo-ludens`- bez igre i takmičenja ne može ni da postoji.
Pozdrav!
.jpg)
Dajući vam za pravo u mnogo čemu, moram vas pitati da li je nešto bilo i pre tih 20 godina? Valjda nam one nisu pale s neba?
Mi nismo 'mala' i 'jadna' nacija,kojoj je jedini 'spas' u Evropi. Imamo jak duh i jaku imaginaciju, svest o sebi kao istorijskom narodu, i nismo od juce. Od juce su samo nasi vladaoci, mediokriteti i bezdusni poslusnici koji su nam nametnuli i namecu visijevski diskurs i okupacionu klimu. Kada ce diplomatske, ekonomske, kulturne, vojne pobede doci, pita se autor ovog clanka. Onda kada se ta vlast koja donosi zakone kao da ce vladati pet stotina godina - promeni.
Vazno je da smo pobedili Hrvatsku. To je najvaznije.
:)
Hokej na travi je vrhunsko sportsko dostignuće, nesebični doprinos komonvelta olimpizmu.
Sinhrono plivanje je dar filmske industrije, pretočen direktno iz raskošne filmske sage "Bal na vodi" u olimpijski bazen.
Ne smeta, međutim, pomenuto da se narodi iz zemalja pobednika ne raduju i uspeh ne pridodaju svom istorijskom `inventaru`.
U toku su intenzivni radovi da JADŽENT postane olimpijski sport.(Za neupućene : jadžent= JA-DŽENTLMEN, je sport osmišljen ovde kod nas. Njegova apsolutna prednost je što se pojavio u eri borbe za polnu ravnopravnost, a momčadi su muško-ženske, pola-pola. Da šire ne pojašnjavam suštinu i pravila jadženta: neodoljivo podseća na "između četiri vatre", s tim što ima sijaset tehničko-taktičkih finesa koje neodoljivo mame tinejdžere da počnu njime da se bave. Sedište Svetske Jadžent federacije se nalazi u Temerinu).
Sutra možda budemo slavili pobede jadžentista. Što da ne? Šta fali?
Msje Kuberten, osim što je bio skriboman, bio je i teški rasista, pa je njegova izvorna ideja bila da se na polju tjelovežbanja demonstrira superiornost bele rase... (Čini mi se da mu se nije baš posrećilo), tako da je suštinski diskutabilan i sam smisao OI.
Ima tu još koje-čega.
Dok se sve te stvari ne razmrse, ja ću `opušteno` da uživam u podvigu vatrerpolista, plivača... pa ću malkice i da seirim nad jedom ovih što nas ne vole. :)))
Sada, pošto smo IPAK postali prvaci sveta, možemo da odahnemo. I da se opušteno osećamo superiornim barem na i sa tim pobedama, plivačkim. Da ne zaboravimo nikada onu preslatku pegavu sirenu iz Tamiša, kao i onog delfina koji se odaziva na lepo ime Miodrag!
Sjajno je bilo gledati toliko puta srpsku zastavu, slušati srpsku himnu i uživati kako je (najzad!) pevaju naši takmičari. Nakon tih slika, srpski fudbal treba da se dekretom ukine, a profesionalni fudbaleri progone, hapse i kažnjavaju po "Zakonu o zaštiti državnih simbola".
Neki ljudi nikako ne vole osećaj kolektivne, opštenarodne euforije i to odmah iz svojih opskurnih, iskompleksiranih "jazbina" proglašavaju za malograđanštinu, primitivizam, a tu je odmah blizu i nekakav srBski "nacionalizam", a najpre fašizam! Propagandi hvala, "srbomrza" međ' Srbima uvek bilo dosta... :(
Nasuprot tome, ovih dana primam čestitke preko Net-a od (mladih i neopterećenih) Hrvata na zlatu i na pobedi. To nećete nikada čuti na njihovim i na našim TV-stanicama. Nećete videti na portalima i forumima. Večno podgrejan sukob, pod plaštom dobrosusedskih odnosa. B92 i HRT su uvek bili majstori za to. Nažalost, i svi ostali.
Zlatna medalja oko vrata, čisto srce i prelepo lice, a na stolu buđav `lebac za večeru...
-----------------------------------------
PS. A ti, što bi fuzbal dekretom da ukidaš, na to ćeš malo da pričekaš, znaš!...fudbalofobu jedan!
-----------------------------
Nimbuse, ogorčeni sam protivnik "športa". Ta kubertenovsko-fašistička izmišljotina nikome na duže staze nije dobra donelo, veruj mi.
Ako ništa drugo, protivnik sam "profesionalnog sporta" (muhahaha!), a ako ni to ne pomaže kod tebe, protivnik sam državno sponzorisanog sporta koji bruka državne simbole, nikada nema rezultata, izaziva ogromne incidente, promoviše kriminalne vrednosti i korupciju, a podjednako živcira i "poštenu urbanu inteligenciju" i ruralne "seljake".
Fudbalere na njive, pa nek ševaju kopačkama krompire i ubacuju ih nežno u "go", sačinjen od drvenih gajbica.
Kada jednom iko odavde ko ima kopačke na nogama, a grb Srbije na grudima, osvoji nešto više od međuseoskog kupa, pristajem da svima koji se ne slažu platim turu pića na mestu po izboru!
Ne volim da zloupotrebljavam gostoprimstvo domaćina /NSPM/ (ma koliko taj domaćni umeju da budu surovi, a ponekad znaju da se pretvore i u goste koji preko plota uskaču u avliju :) ) za nešto što `naginje` četovanju. Zato ukratko:
U mojoj knjizi "Kako je propao Seljak" (tema je moj selski klub, `a i šire`, izdata u 7 primeraka) bavio sam se svime o čemu pišeš . Kritike su, balago rečeno ( :) ) izvanredne, sem od onih koje sam direkte imentovao (tu nije bilo Tetka Stane i njenog famoznog trojstva: makaza, metle i korpice). Da imam više primeraka, jedan bih ti rado poslao. Sem što ti sigurno ne bi bila dosadna (ima puno slika :)) uverio bi se koliko imamo slične poglede, sem u jednoj `fundamentalnoj` stvari:
Tvoji stavovi o sportu su veoma slični stavovima Ducija Simonovića. Njegov problem nije u `kritici postojećeg` - koja je sasvim na mestu, već u viđenju rešnja koje je, izgleda, prepisao od Pol-Pota.
Tvoja greška je što sa prljavom vodom hoćeš i dete da izbaciš. To, jednostavno, ne može, zato što je čovek i `homo-ludens`- bez igre i takmičenja ne može ni da postoji.
Pozdrav!